Zašto neko nosi fiksni aparat godinu i po, a neko pet godina?

Ovo je jedno od pitanja koje najčešće čujem na prvim konsultacijama. I razumem zašto. Vidiš nekoga ko je za godinu i po dobio savršen osmeh, a poznaješ i nekoga ko se već četiri godine muči sa istim aparatom i kraj se ne nazire. Logično pitanje glasi, od čega to zavisi?

Reći ću ti odmah, jer je važno: razlika retko leži u aparatu. Razlika leži u kombinaciji vise razlicitih stvari: od kakve si situacije krenuo, kako tvoje telo reaguje, šta ti radiš tokom terapije i koliko ti je ortodont posvećen. Neretko imamo situaciju gde se rad sa pacijentima odvija po principu 'kao na traci', što omogućava manju cenu i time je primamljivo pacijentima.

Dok sa druge strane izostaje posvećenost svakom pacijentu, i samim tim terapija se znatno produžava, često i 5,7 godina..Posledice toga su uzasne, ali o tome u nekom drugom tekstu. I dok ove stvari uglavnom nisu u tvojim rukama (sem pažljivog izbora ortodonta), ostale jesu.

Koliko realno traje terapija fiksnim aparatom?

Za većinu pacijenata, terapija traje između 12 i 24 meseca. Kod složenijih slučajeva, gde je potrebno vađenje zuba, korekcija zagriza ili pomeranje impaktiranih zuba, može da ide i do 30 meseci, retko više. To je standard koji ti svaki ozbiljan ortodont može da potvrdi.

Ali kada slučaj koji je planiran za 18 meseci završi za 36 ili 48 meseci, to više nije pitanje složenosti. To je pitanje šta se dogodilo u međuvremenu.

Faktori na koje ne možeš da utičeš:

Pre nego što pređemo na ono važno, da raščistimo ovo. Tvoja polazna situacija, biologija i uzrast su stvari koje su takve kakve jesu. Ako imaš impaktiranu trojku koju treba izvući iz kosti, to traje koliko traje. Ako tvoja kost sporije remodeluje, a postoje ljudi kod kojih je to slučaj, zubi će se kretati sporijim tempom. Ako kreneš sa terapijom u kasnim četrdesetim umesto u petnaestoj, to takođe igra ulogu, jer su mlađe kosti prilagodljivije.

Sve ovo ortodont uračunava u plan terapije već na prvim konsultacijama. Zato i kažem pacijentima okvir, ne tačan datum. Ne treba da se sekiraš oko ovog dela. To nije tvoja odgovornost.

Ali sledeći deo jeste.

Faktori koje ti direktno kontrolišeš:

Ovde se prave stvarno razlike i ovo su stvari koje će definitivno najviše da utiču na period koji ćeš nositi fiksni aparat.

Redovne kontrole nisu pregovaračka stavka

Najčešća zabluda koju čujem glasi, ma propustiću jednu kontrolu, nadoknadiću sledeći put. Ne ide tako. Žica na tvom aparatu je dizajnirana da deluje određenom silom u određenom vremenskom periodu. Kada to vreme istekne, žica je ispunila svoj zadatak i jednostavno više ne pomera zube. Pacijent koji ne dolazi na kontrolu nekoliko meseci u suštini nosi pasivan aparat. Zubi miruju. Terapija stoji.

Studije pokazuju nešto što me ne iznenađuje: pacijenti koji propuste više od dva termina završe terapiju skoro godinu dana kasnije od onih koji dolaze redovno. To je cela jedna dodatna godina sa aparatom u ustima, samo zato što se nije došlo na vreme.

Kontrola se obično zakazuje na svake četiri do šest nedelja. Ako te nešto omete, javi se i pomeri termin, ali nemoj jednostavno preskočiti.

Otkačene bravice gube nedelje, ne dane

Ovo je jedan od najpotcenjenijih razloga zašto se terapija produžava. Otkači ti se jedna bravica, ti pomisliš, ma neka, reći ću na sledećoj kontroli za tri nedelje. A za te tri nedelje, taj zub nije imao šta da ga pomera. Ostali zubi su nastavili svojim tempom, on je stao. Kada dođeš, ja moram da prelepim bravicu, a često i da koregujem ono što se u međuvremenu izdešavalo.

Pravilo je jednostavno: Do odlamanja bravice moze doći samo usled nepoštovanja pravila. A da bi se to dešavalo što ređe, vredi pročitati, zapamtiti i primenjivati koje su to namirnice koje treba izbegavati sa fiksnim aparatom, jer je to najčešći uzrok otkačenih bravica.

Elastične gumice, tihi produžavač terapije

Ako ti je u planu terapije korekcija zagriza, dobićeš intermaksilarne elastične gumice koje sama stavljaš i menjaš kod kuće. Tu počinje problem. Ove gumice treba da se nose 22 sata dnevno. Skidaju se samo dok jedeš i dok pereš zube.

A šta se realno dešava? Pacijent ih nosi noću, čak ni to ne uvek, oseti se nelagodno u školi ili na poslu, skine ih, zaboravi da ih vrati. Onda dođe na kontrolu, ja pogledam zagriz i vidim da se ništa nije pomaklo. Pacijent kaže nosio sam ih. Nije ih nosio.

Ovo je verovatno najveći nevidljivi produžavač terapije sa kojim se srećem. Bez disciplinovanog nošenja gumica, korekcija zagriza staje, a aparat ostaje sve dok se taj deo ne reši. Ako ti ortodont kaže 22 sata, znači 22 sata. Nije kad stigneš.

Loša oralna higijena pauzira terapiju

Kada se oko bravica nakuplja plak, dolazi do upale desni. Postaju crvene, otečene, krvare na dodir. U tom stanju ja ne mogu da nastavim sa aktivnom terapijom, jer pomeranje zuba kroz inflamirano tkivo nije pametno, a često ni moguće. Pacijent mora da poboljša higijenu, da se desni smire, pa tek onda nastavljamo.

Ako se ovo desi jednom-dvaput tokom terapije, izgubili smo nedelje. Ako je situacija stalna, gubimo mesece. Zato vredi savladati kako se pravilno održava oralna higijena sa fiksnim aparatom, procitaj u mom drugom tekstu, jer ti to bukvalno može skratiti terapiju.

Sanacija pre postavke nije gubljenje vremena

Pacijenti ponekad nestrpljivo pitaju zašto im odmah ne stavljam aparat ako imaju neizlečen karijes ili problem sa desnima. Zato što karijes ispod bravice znači da ću je morati skinuti, sanirati zub i ponovo postaviti, što je gubitak vremena i za tebe i za mene. Zato što parodontalna bolest tokom terapije može da napreduje i da ostaneš bez zuba koji bi mi inače pomerala.

Zdrava usta pre postavke aparata su preduslov, ne preporuka.

Loše navike kojih nisi ni svestan

Grickanje noktiju, žvakanje vrha olovke, otvaranje pakovanja zubima, grickanje leda, hrskanje semenki sa ljuskom. Sve su to navike koje ljudi imaju, često automatski, i koje sistematski oštećuju aparat. Ne uvek tako da bravica odmah otpadne, češće tako da se sila u žici neravnomerno raspoređuje i terapija se kreće manje predvidljivo. Ako imaš neku od ovih navika, postani je svestan i potrudi se da je prekineš. Nije lako, ali se isplati.

Retencija odlučuje da li je sve bilo uzalud

Skidanje aparata nije kraj. To je trenutak kada počinje retencija. Dobijaš ili tanku žicu koju ti lepim sa unutrašnje strane zuba, ili retencione folije, ili oboje. Te folije se nose svake noći. Ne mesec dana, ne godinu dana, nego trajno. To zvuči puno, znam, ali noćno nošenje folije je sitnica u poređenju sa onim što radiš tokom aktivne terapije.

Zubi imaju biološku tendenciju da se vraćaju u svoj prvobitni položaj. Ako ne nosiš retencione folije, oni će se pomerati. Kod nekih sporo, kod nekih brzo. Posle dve-tri godine se vraćaš u ordinaciju sa pomerenim zubima i zaključkom da bi mogao da kreneš sa folijama za ispravljanje zuba, a ponekad i sa novim fiksnim aparatom. Sve što si postigao se izgubilo.

Kako da svoju terapiju ne produžiš nepotrebno?

Pokušaću ovo da sažmem u nekoliko stvari koje su realno najvažnije. Dolazi na kontrole na vreme, a ako moraš da pomeriš termin, javi se, ali ne preskači. Nosi intermaksilarne gumice tačno onoliko koliko ti je rečeno, ne manje. Održavaj higijenu temeljno, posebno oko bravica, i sa odgovarajućim pomagalima. Izbegavaj hranu koja oštećuje aparat i navike koje su mu opasne čak i kada ti se čine bezazlene. I posle skidanja, nosi retejnere svake noći, doživotno.

Razlika između pacijenta koji ovo radi i pacijenta koji ne radi je razlika između 18 meseci i četiri godine. To je realno.