Mekana ili tvrda četkica: kako da znaš koja je tvoja?

Ako si ikada zastao pred policom sa četkicama i video tri kutije, mekana, srednja i tvrda, verovatno ti je kroz glavu prošla ista misao kao većini ljudi: tvrđa valjda bolje čisti. Baš ta misao je razlog zbog kog mnogi pacijenti dođu kod mene sa povučenim desnima i osetljivim zubima. Zato hajde da razjasnimo kada ti stvarno treba mekana, kada ideš još mekše od toga, i gde tvrda četkica ima svoje mesto, jer ima, samo ne tamo gde bi pomislio.

Možda nije onaj koji očekuješ…

Za tvoje zube i desni odgovor je gotovo uvek mekana četkica, a kod nekih ljudi čak i ekstra-mekana. Tvrda ti ne treba, i to nije stvar preterane opreznosti nego onoga što pouzdano znamo. Ostatak teksta je objašnjenje zašto je tako i kako da za sebe izabereš pravu, jer izbor nije isti za svakoga.

Zašto tvrđa četkica ne znači i čistiju?

Ovaj nesporazum vredi razbiti odmah. Plak koji svakodnevno skidaš je mek, lepljiv sloj, nije kamenac i ne treba mu sila da se ukloni. Meka vlakna ga skidaju jednako dobro kao tvrda, to pokazuju i klinička poređenja.

Ono što stvarno odlučuje koliko su ti zubi čisti nije tvrdoća vlakana, nego koliko dugo četkaš, da li stižeš do svih površina i pod kojim uglom držiš četkicu.

Tu meka četkica čak ima prednost. Pošto su joj vlakna savitljiva, ona se povijaju oko zaobljenja zuba i ulaze malo pod ivicu desni, baš tamo gde se plak najradije skuplja. Tvrda vlakna su prekruta za to, pa ta mesta preskoče, a istovremeno grebu ono do čega dođu.

Šta tvrda četkica radi vremenom, a da to i ne osetiš?

Šteta od tvrde četkice nije dramatična kao posekotina, nego spora i tiha, i baš zato podmukla. Godinama je ne primećuješ, a onda jednog dana vidiš da su ti se desni povukle i da zub reaguje na hladno.

Desni se povlače

Kada tvrdim vlaknima stalno prelaziš preko ivice desni, tanko desno tkivo počne da uzmiče od zuba. Otkriva se koren, koji nema gleđ i mnogo je osetljiviji od krune. Jednom povučena desen se sama ne vraća.

Na zubu ostaju zarezi i osetljivost

Na spoju zuba i desni vremenom nastaju sitni klinasti zarezi, mesta na kojima je gleđ jednostavno izribana. Kroz njih se lakše dopire do dentina ispod, pa se javlja ona neprijatna osetljivost na hladno, slatko i čak na promaju. A što je gleđ tanja, zub je i žući, jer se kroz nju više vidi dentin.

Prava tajna nije u tvrdoći, nego u pritisku

Sada dolazi deo koji menja celu priču. Nije toliko važno koliko su vlakna tvrda, koliko koliko jako pritiskaš i kako pomeraš četkicu. Tvrda četkica u mirnoj ruci pravi manje štete nego meka kojom ribaš napred-nazad svom snagom. Zato, umesto da biraš tvrđu da bi bolje očistio, uradi obrnuto: uzmi meku i olakšaj ruku.

Nekoliko sitnica koje sve menjaju:

• Drži četkicu pod uglom od oko 45 stepeni prema ivici desni, ne ravno položenu na zub.
• Radi kratke, nežne pokrete, ne šire od jednog zuba, umesto dugih poteza preko cele vilice.
• Pritiskaj otprilike koliko teži jedna pomorandža. Ako čuješ glasno struganje, prejako je.
• Drži četkicu sa tri prsta, kao olovku, a ne stisnutom šakom.

Ako želiš ceo redosled i tehniku pranja korak po korak, razložila sam to u vodiču za pravilno pranje zuba.

Pa kako onda da izabereš baš svoju?

Za većinu zdravih usta meka četkica je i početak i kraj priče. Ali postoje situacije u kojima ideš još mekše, i to je važno da se zna, jer ljudi tada instinktivno posegnu za tvrđom, misleći da problematičnim desnima treba jače pranje. Istina je suprotna. Evo kako to izgleda u praksi.

Gde tvrda četkica zaista dobro dođe?

Da ne ispadne da je tvrda četkica neprijatelj, ona ima savršenu ulogu, samo ne u tvojim ustima. Za čišćenje proteza, retencionih folija, noćnih štitnika i sličnih stvari koje se vade, čvršća vlakna su baš ono što treba, jer tu nema desni koje bi se povredile. Jedini bitan detalj je da je za proteze pametnije uzeti namensku četkicu za proteze, koja je čvrsta ali napravljena tako da ne izgrebe akrilat, jer izgrebana proteza lakše skuplja naslage.

Ako nosiš fiksni aparat, hmm…

Uz fiksni aparat pravilo je još jasnije. Desni su oko bravica ionako pod većim opterećenjem i lakše se nadraže, pa je tvrda četkica poslednje što ti treba. Meka četkica, sa vlaknima koja mogu da uđu oko bravica i ispod žice, radi mnogo bolji i bezbedniji posao. O tehnici pranja sa aparatom pisala sam detaljnije u posebnom tekstu.

Kako da prepoznaš da već pritiskaš prejako?

Ovo je možda najkorisniji deo, jer mnogi od nas godinama četkaju prejako a da to ni ne slute. Nekoliko znakova te odaju:

• Vlakna ti se rašire i iskrive već posle par nedelja. Četkica treba da izdrži oko tri meseca, pa ako je menjaš mnogo pre toga zbog izlizanosti, ruka ti je preteška.
• Vidiš da su ti se desni povukle i da zubi deluju duži nego ranije.
• Uz ivicu desni primećuješ sitne zareze ili udubljenja.
• Zubi ti reaguju na hladno i slatko, a stomatolog ti nije našao ni karijes ni bolest desni.

Ako prepoznaješ nešto od ovoga, ne treba ti druga pasta ni jača četkica, nego lakša ruka. I vredi da to pomenemo na sledećem pregledu.

Cela stvar staje u jednu rečenicu: zube ne čistiš snagom, nego strpljenjem i tehnikom. Meka četkica u opuštenoj ruci pobeđuje tvrdu svaki put, čuva ti desni i gleđ na duge staze i radi tačno ono zbog čega si četkicu i uzeo. A ako ikada nisi siguran koja je baš tvoja, donesi na pregled onu kojom sada pereš. Ona meni često ispriča više nego same reči.