Šta uraditi ako te žulja fiksni aparat i grebe ti unutrašnji obraz?

Ako si nedavno stavio fiksni aparat i sad ti se obraz iznutra oseća kao da si ceo dan ujedao istu tačku, znaj da nisi ni prvi ni hiljaditi koji to oseća. To je deo procesa kroz koji prođe gotovo svako. Pre nego što ti kažem šta da radiš, jedna mala napomena koju uvek volim da provučem: ovo što nosiš zove se fiksni aparat, a ne fiksna proteza, iako ću se kladiti da si bar jednom rekao „moja fiksna proteza me žulja“.

I to je u redu, svi tako kažu, ali kad već učimo o tome šta da radiš, hajde da naučimo i pravilan naziv. U nastavku ti kažem zašto te žulja, kako se zaista koristi ortodontski vosak, kako da razlikuješ običnu iritaciju od prave ranice, i kada ne treba da čekaš već da me pozoveš.

Zašto te žulja baš prvih sedam do deset dana, a posle kontrole opet…

Tvoja sluzokoža iznutra je nežna i nije navikla da na nju nailazi nešto čvrsto. Bravica i kraj žice za nju su strana tela, i njoj treba nekoliko dana da se „ojača“ i napravi laganu adaptaciju. Kod većine pacijenata najveća nelagoda je trećeg do petog dana posle postavljanja, a onda počinje da popušta. Posle sedam do deset dana većina ljudi i ne razmišlja više o tome.

Ono što često iznenadi pacijente je da se nešto slično vrati na kratko i posle svake kontrole kada menjam ili zatežem žicu. To je normalno. Žica je tada drugačija po debljini ili napetosti, pa sluzokoža ponovo pravi laganu naviku. Razlika je što ovo drugo „navikavanje“ obično traje dan-dva, ne celu nedelju.

Ortodontski vosak, tvoj prvi saveznik (i kako da ga staviš tako da stvarno drži)

Vosak koji ti dam pri postavljanju aparata nije nikakav lek niti čarobni preparat, on jednostavno pravi mekanu barijeru između metalnog dela koji te bode i sluzokože. Trenje se prekine, sluzokoža odahne, i za nekoliko sati ili preko noći se mesto ispod voska zaleči samo od sebe.

Da bi stvarno držao tamo gde si ga stavio, treba ti minut strpljenja. Najpre osušiš to mesto na bravici ili žici komadićem gaze ili papirne maramice, jer se vosak ne lepi za mokru površinu. Zatim otkineš parče veličine zrna graška, protrljaš ga između palca i kažiprsta nekoliko sekundi da se zagreje i omekša od toplote tvojih prstiju.

Onda ga oblikuješ u kuglicu, pritisneš preko bravice ili kraja žice koji te muči i nežno zagladiš ivice da lepo prione. Ako pokušaš da ga staviš hladnog ili na mokru bravicu, otpašće ti za par minuta i pomisliš da vosak ne radi, a u stvari ga samo nisi pravilno stavio.

Vosak se skida pre jela i pre pranja zuba, a posle obroka i higijene staviš nov sloj. U toku dana ćeš ga zameniti dva do četiri puta, zavisno od toga koliko dugo se zadrži. I još jedna česta briga koju čujem u ordinaciji: ako slučajno progutaš mali komadić voska dok jedeš, ne paniči. Vosak je medicinski neutralan, prođe kroz organizam bez ikakvog problema.

A šta ako trenutno nemaš vosak pri ruci?

Dešava se da te uhvati u toku dana, na poslu ili putovanju, a kutijica je ostala kod kuće. Privremeno možeš da staviš parče sterilne gaze između bravice i obraza dok ne dođeš do voska, i da ispireš usta mlakom slanom vodom (kafena kašičica soli u čaši mlake vode) nekoliko puta. Slana voda smanjuje upalu i ubrzava zarastanje. Ono što nikako ne stavljaj direktno na ranu je čist alkohol, jod, koncentrovani hidrogen ili sapun, jer ćeš dodatno povrediti tkivo i otvoriti put bakterijama.

Kako da razlikuješ običnu iritaciju od prave ranice, jer se ne tretiraju isto

Ovo je deo koji većina pacijenata preskoči, pa onda muku oko obične iritacije rešava kao da je velika ranica, ili obrnuto, ne primeti pravu ranicu na vreme. Razlika je jednostavna kada se jednom objasni kako treba.

Obična iritacija izgleda kao crvenilo ili lagano otečena tačka koja peče dok jedeš ili pričaš, ali ako preko nje staviš vosak i ostaviš je mirnu jedno veče, ujutru je obično mnogo bolje. To je samo trenje sluzokože o metal.

Prava ranica, ili afta, izgleda drugačije. Vidiš belu ili sivkastu tačku, ponekad veličine glave čiode, sa tankim crvenim oreolom oko nje. Ona ostaje pet do deset dana čak i kad pokriješ uzrok voskom, jer je tkivo već povređeno i sada mora da zaraste. Za nju radiš nešto više od samog voska.

Vosak nastavljaš da koristiš da je više ne iritiras, a uz to ispiraš mlakom slanom vodom tri do četiri puta dnevno, pogotovo posle obroka. U svakoj apoteci kod nas možeš naći gelove za ranice u ustima sa hijaluronskom kiselinom, kamilicom ili nevenom, koji prave zaštitni film i smanjuju bol.

Naneseš tanak sloj posle ispiranja, prstom ili štapićem za uši, i ostaviš da deluje. Ako te baš jako boli, ibuprofen po uputstvu i obavezno ne na prazan stomak rešava i bol i upalu. Dok ranica zarasta, izbegavaj ljutu, kiselu i grubu hranu, jer ćeš je svaki put iznova iritirati. Mlako, meko i blago začinjeno je tvoj prijatelj te nedelje.

Crvene zastavice kada me zoveš, ne čekaš sledeću kontrolu…

Većinu stvari rešićeš kod kuće. Postoji nekoliko situacija kada ne treba da odlažeš poziv ordinaciji. Prva je kada je žica iskočila iz zadnje bravice i štrči toliko da nikako ne možeš da je pokriješ voskom jer odmah otpadne. Druga je ako primetiš da je bravica otpala.

Treća je ako ranica traje duže od deset do četrnaest dana ili se stalno vraća na istom mestu, jer to znači da nešto i dalje mehanički draži tu tačku i treba da pogledamo aparat. I četvrta, najvažnija, ako se pojavi otok koji se širi, povišena temperatura, gnoj ili krvarenje koje ne staje, javi se odmah, ne sutra.

Šta nikako ne pokušavaj sam, koliko god da te muči

Razumem iskušenje, pogotovo kada te žica bode usred noći i pomisliš da bi je samo malo skratio makazicama. Nemoj. Žicu ne sečeš sam, ne savijaš je pincetama ili sečicama za nokte, jer rizikuješ da odlomljeni komadić progutaš ili da pokvariš ceo plan terapije. Bravicu ne pokušavaš da odlepiš ili da je vratiš sam ako je otpala. I ne prestaješ da pereš zube na tom mestu jer ranica boli. Upravo suprotno, mekanom četkicom i pažljivim pokretima nastavljaš higijenu jer je inficirana ranica daleko gora i bolnija od pažljivo opranog osetljivog tkiva.

Ono što sam viđala iz ordinacije…

Kroz ovu fazu prođe gotovo svaki pacijent koji kod mene postavi fiksni aparat, i posle dve nedelje retko ko se i seti da ga je išta žuljalo. Sluzokoža je iznenađujuće brza u tome da se prilagodi. Ono na šta uvek podsećam svoje pacijente je da ne trpe u tišini misleći da tako mora. Ako te nešto muči duže od nekoliko dana, ako nisi siguran je li ono što vidiš obična iritacija ili prava ranica, ili ti se čini da nešto nije kako treba, zakaži termin ili me pozovi. Pet minuta razgovora ili kratka kontrola često reše stvar koja te muči nedelju dana.